Džoan Rivers

Već 1990te Džoan, sa novim programom, osvojila je Daytime Emmy. Vraća se u punom sjaju. Možda jedini trenutak u kojem se vidi koliko je zapravo sazidana od emocija, trenutak u kojem ogoljuje sebe i distancira se od svojih nastupa, jeste upravo taj kada je održala govor prilikom dodele nagrade.

Volim stand up. Mada, kada sam prvi put odgledala nastup Džoan Rivers pomislila sam “A da ti malo ne preteruješ?”

Kasnije uvideh da pravi stand up to zapravo jeste. Preterivanje. Kako bi se publika probudila iz učmalosti. Izazovan je i stvoren da podseti ljude koje je njihovo pravo mišljenje. Jer od silnog pretvaranja, uvlačenja, kojekakvih društvenih normi, ispunjavanja obaveza zbog “šta bi narod rekao” zaborave ko su. A kamoli šta misle. Zaborave na svoja prava, uglavnom zaokupljeni obavezama. I strahom. Strahom od situacija koje se nikada ne dese. Zato ljudi poput Džoan su bili i jesu dah svežeg vazduha u prostoriji.

Rođena je 1933. godine u Bruklinu. Pored bavljenja stand up-om bila je producentkinja, voditeljka talk-show emisija i glumica. Ova, iznad svega, oštroumna žena nije imala dlake na jeziku. Na meti su joj posebno bili političari i “javne ličnosti”. U svojim nastupima, neretko, nije štedela ni sebe.

Njen rad za mene je svojevrsno otkrovenje, jer sam mislila da je stand up noviji žanr. Da su osnivači Chris Rock i njemu slični, da bi se ispostavilo da je baš njemu bila inspiracija. I brojnim drugim komičarima poput Whoopi Goldberg, Billy Cristal, David Letterman. Prilično sam iznenađena da je šezdesetih jedna žena bila dovoljno smela da prezentuje na televiziji toliko otvoreno ono što misli.

1952.ge diplomirala je englesku književnost i antropologiju. Na početku je radila kao pisac za markentišku agenciju.

1987.ma godina je bila veliki pad nakon uspona. Foks televizija dala je otkaz ne samo njoj, već i suprugu koji je radio na istoj emisiji kao producent, Edgaru Rosenbergu. Ne mogavši da izdrži situaciju u kojoj se našao, Edgar je par meseci kasnije izvršio samoubistvo.

Već 1990te Džoan, sa novim programom, osvojila je Daytime Emmy. Vraća se u punom sjaju. Možda jedini trenutak u kojem se vidi koliko je zapravo sazidana od emocija, trenutak u kojem ogoljuje sebe i distancira se od svojih nastupa, jeste upravo taj kada je održala govor prilikom dodele nagrade.

“I succeeded by saying what everyone else is thinking” J.R.

Šta vi mislite? Koliko jasan, direktan i ponekad opravdano vulgaran mora da bude tekst ili sam nastup da bi “probudio” publiku?


Fotografija: izvor internet