Kuća i oko kuće

To što je kuću činilo čvrstom, toplom i sigurnom nije imalo veze sa upotrebljenim građevinskim materijalom. I pored udaljenosti postala je centar za sebe.

Kuća je daleko od centra sela. Pri samom kraju. Iza nje postoje jos dve- tri , pa nilaze voćnjaci i livade. Deda je to parče zemlje dobio kako bi se osamostalio i izgradio život za sebe i porodicu. Prvobitna kuća pravljena je od opeka od blata. Tu , u potoku ispod same kuće, stvarala se i „građa“.

To što je kuću činilo čvrstom, toplom i sigurnom nije imalo veze sa upotrebljenim građevinskim materijalom. I pored udaljenosti postala je centar za sebe.

Ljudi su dolazili da čuju prvu radio emsiju, kasnije TV program. Dolazili su i po Dedine savete u vezi vođenja gazdinstava , a i Babine recepte za kolače. Za vreme aktivne vojne službe živeli su u Sarajevu, a potom u Nišu. Sve do ranog penzionisanja , zbog Dedine tuberkuloze.

Baba je donela recepte za pitu. Sukala je najlepše i najtanje kore. Pekle su se na plotni šporeta. Naučila je od komšinice, Sarajke.

-Kako neke žene imaju sreću, pa im muževi nikad ne ulaze u kujnu. Ja od tebe ne mogu ni leba da ispečem! –žailla se.

Svoje letnje raspuste ovde su provodila deca braće i sestara. Znali su da će „Teta“ svakome od njih da napravi nadev za koru onako kako voli. Pa sve to u jednu crepulju. Jer ne moraju deca da jedu ono što ne vole. Ako neko ne jede zeljanicu ili tikvenik, onda posebno jedna kora samo sa sirom. Ili dve. Njoj nije teško.

Dedu nikad nisu oslovljavali sa teča, čika ili ujka , nadimak mu je bio „Baja“ i tako su ga i zvali. Pomalo su zazirali od njega, mada realno nisu imali zbog čega.

Iza kuće vodi put još možda jedan kilometar, nakon toga se pretvara u stazu kojom može da se ide dalje. Tako pored naše kuće nisu prolazili traktori , freze ili automobili , već uglavnom „pešaci“ koji su obilazili svoje voćnjake. Izvesnom Voji se učinilo da Deda namerno u njegov šljivak pušta svinje. I kako mu one eto pojedu šljive od kojih je nameravao da peče rakiju. One zrele, što same padaju na zemlju.

-Pokušavam da ih uhvatim , ali si ih dobro dresirao!-

-O čemu pričaš?!-

-Pa ja krenem do šljivaka da nahvatam tvoje svinje , a ti im samo svirneš i one se vrate. Ne mogu da dokažem!!!-

-Jeste Vojo, u pravu si. Uspeo sam da ih dresiram, jer to što moje svinje imaju u dupetu ti nemaš u glavi!!!-

----------------to be continued J