ROD SERLING ili šta je zapravo Twilight zone (TZ)

Serling je rođen 25.12.1924. Bio je bokser, kao padobranac učestvovao je u Drugom svetskom ratu (nosilac je mnogobrojnih medalja časti),pisac za radio, radio voditelj, glumac, pisac scenarija, dramaturg, televizijski producent. Najznačajnije, bio je vizionar.

Svi znaju za Zonu sumraka. Muzičku temu mnogi koriste i danas. Ali retko ko zna ko je Rod Serling? On je idejni tvorac ovog čuvenog serijala. Prvi, snimljen u periodu 1959-1964, jeste najbolji. Ako uzmemo u obzir da su tada nagrade dodeljivali isključivo za kvalitet, nominovan je za 4, a osvojio 3 Primetime Emmy-ja. Ne bez razloga.

Serling je rođen 25.12.1924. Bio je bokser, kao padobranac učestvovao je u Drugom svetskom ratu (nosilac je mnogobrojnih medalja časti),pisac za radio, radio voditelj, glumac, pisac scenarija, dramaturg, televizijski producent. Najznačajnije, bio je vizionar.

Kao klinac zabavljao je sebe i druge time što je prepričavao svoje omiljene radio emisije, tačnije drame. Učiteljica ga je proglasila odeljenskim klovnom i izgubljenim slučajem. Za razliku od nje, nešto kasnije, nastavnica engleskog Helen Foley, primetila je talenat i usmerila ga na pravi put. Tako je postao član debatskog kluba i urednik školskih novina. Bio je poznat po svojim člancima kao aktivista protiv rasizma i cenzure. U čast nastavnice engleskog jedna od epizoda TZ nosi njeno ime.

Hteo je da se pridruži dobrovoljcima po izbijanju Drugog svetskog rata, ali mu je profesor sociologije rekao :“ Rat je privremeno stanje. Završava se. Obrazovanje ne. Gde ćeš bez diplome kad se rat završi?!“. Poslušao je i odložio svoje ambicije sve dok nije dobio diplomu. Učešće u ratu ostaviće veliki utisak. Utiče naravno i na to da bude jedan od najvećih govornika protiv rata. Flashback-ovi i noćne more pratiće ga do kraja života.

Romantično je to da se kao jevrejin priključio hrišćanskoj crkvi, kako bi oženio Carolyn Kramer. Pošto je bio poznat kao šarmer, prilično se dvoumila. Ali ova njegova odluka uticala je na to da Carol ipak kaže „da“.

Da se vratimo na Twilight zone. Jer o Rodu ima dosta toga zanimljivog, a on sam nije tema ovog članka, već njegovo delo.

TZ je duboko psihološko poniranje u strukturu ličnosti. Prati genezu , prenos na pokolenja i ispoljavanje određenih delova karaktera. Konkretnije onog dela koji nazivamo „lošom karmom“ ili „Božijom kaznom“. Za razliku od Hičkoka, nije udovoljavao ni publici, ni producentima. Nije se igrao sa „srećnim krajem“, što je Hičkok recimo uradio sa filmom „Suspition“. Nije angažovao ni skupe glumce. To bi značilo povećanje budžeta, a samim tim i sakaćenje već cenzurisanog teksta zbog dužine trajanja epizode. Za producente je bio „buntovnik bez razloga“ odnosno teška glavobolja. Zbog kontroverznosti uvek je bio u sukobu sa njima iz prostog razloga jer je stvari nazivao pravim imenima.

Jedna od boljih epizoda je „I am the night-color me black“. Rasizam i mržnja predstavljeni su kao crni oblak koji se nadvija nad američkim Jugom , počevši od mesta u kojem se spremaju da pogube crnca. Oblak se širi nad čitavim kontinentom....

Po meni aposlutni pobednik je„Uncle Simon“. Mlada žena živi u kući sa ujakom, naučnikom, ali i velikim čudakom. U poziciji je da „nema gde“ pa ostaje sa njim sve do njegove smrti. Trpeći njegovo šikaniranje. Posle smrti ujaka, nasledila je sve, ali i njegovu čudnu želju. Da stavi u pogon robota, njegov poslednji izum i čudo od tehnike. Da mu pomogne „da odraste“. Užas je taj što se ovaj robot ponaša prema njoj na potpuno isti način kao i ujak. Ova epizoda nedvosmisleno ukazuje na stvaranje unutrašnjeg govora sa kojim smo suočeni do kraja života, ako ga ne osvestimo. Unutrašnji govor koji se stvara na osnovu priča koje su nam ispričali o tome šta smo i ko smo. Bez mogućnosti da išta promenimo. Ovaj robot ostaje u nama dugi niz godina nakon što su oni koji su nam sugerisali šta je suština našeg bića otišli i više nisu među živima. Tako se stiče svest ne samo o sopstvenim (ne)mogućnostima, već i o nacionalnoj i verskoj pripadnosti kao najvećem izvoru mržnje i odvojenosti. Uz njih, ruku pod ruku, naravno ide i socijalni status. Pa pazite šta pričate pred decom. Ko zna koje koleno će slušati to isto.

I treća epizoda koju bih izdvojila je „Number 12 looks just like you“. Negde u budućnosti, ljudi za svoj 19ti rođendan moraju da izaberu model tela, koji je lep i društveno prihvatljiv. Operacijom, njihov um se seli u neki od izabranih modela. Jedna devojka ne želi da na ovaj način izgubi deo svog identiteta. Ta budućnost o kojoj je pisao Rod šezdesetih dešava nam se sada. I dalje je zapanjujuća površnost i zaokupljenost lepotom fizičkog izgleda. I oduševljenje njome, iako odlično znamo da spoljašnost ne određuje čoveka. Niti predstavlja unutrašnjost i ko smo zapravo.

Rod Serling, nažalost, umro je sa pedeset godina, 1975te, od srčanog udara. Nažalost, zato što je mogao da stvara još dosta zanimljivih scenarija i da nam ukazuje na pojave u društvu. Pojave koje nisu loše ili dobre same po sebi, već samo ako se ne osveste i prenose na nova pokolenja.

"No one could know Serling, or view or read his work, without recognizing his deep affection for humanity ... and his determination to enlarge our horizons by giving us a better understanding of ourselves." — Gene Roddenberry

Koja je vaša omiljena epizoda?


Fotografija: preuzeta sa interneta