Sex - partijski neprijatelj No 1.

Seks je deo ljudskosti/telesnosti. Deo intime, ali nije sama intima.

Za vreme pauze, tokom svakodnevnog računovodstvenog veleslaloma, desio se sledeći razgovor:

M: Meni nije jasno zašto je seks ljudima i dalje senzacija?-

Đ: Ni meni.-

M: Jel to razlog što svi gledaju reality program? Mada postoje filmovi koji su isključivo na tu temu. Jel ovde interesantno to što se odvija u real-time-u ili šta? Voajerizam?-

Đ: Mislim da nije. Ako se neko javno stidi da otvoreno priča o seksu, valjda se ne stidi kada je sam/sama pred sobom da gleda pornografiju. Vidiš, M, sad si me potakla na razmišljanje. Stvarno, toliko dostupnih pornografskih sadržaja i to besplatnih, toliko razgolićen stil oblačenja, a seks i dalje tabu. Zanimljivo.-

M: Možda zato što nijedan čin nije toliko satanizovan kao seks. Naučili su nas da smo začeti u grehu. Ne znam u čemu je greh ako se dvoje vole. Seks je način da pokažeš osećanja, šta je loše u tome?-

Đ: Tačno tako. Uostalom, bez obzira i na pokazivanje osećanja, to nam je od prirode/Boga dato. A mislim da će još mnogo vode proteći Dunavom i Savom dok se seks ne "odsatanizuje". :) -

M: Možda će morati da se desi novi veliki prasak :) do tada će samo žuta štampa na banalan i trivijalan način pisati o seksu. Kao o nečemu što je nemoralno, bludno i vulgarno. Zahvaljujući tome, prodavaće veće tiraže.-

__________________________

Seks je deo ljudskosti/telesnosti. Deo intime, ali nije sama intima. In-to-me-see (Intimacy)(u prevodu znači “vidim unutar sebe”) su zapravo naša unutrašnja, najčešće potisnuta stanja. “Vidimo” ih prilikom kontakta sa drugim ljudima ili prolazeći kroz životne situacije koje nam život nameće. Najčešće ih doživljavamo kao loše po nas. Kao nešto što nas skreće sa puta kojim nameravamo da prođemo. Samim tim i ljude koji nam donose svest o tome kakvo je naše unutrašnje stanje doživljavamo kao vampire, demone. Takvi događaji nam se ponavljaju u ciklusima.

Nije da vampiri i demoni u ljudskom obličju ne postoje. Ali uznemirenost koju osećate prilikom takvih susreta je vaša. Ako krivite njih za način na koji se osećate, odbacujete sopstvenu moć da postanete svesni unutrašnjih ratova. Odbacujete i sopstvenu moć da proglasite primirje. Sa sobom. Kroz priznavanje i bezuslovan osećaj onoga što se trenutno dešava. Ovaj put bez potiskivanja.

Taj unutrašnji nemir vidljiv je svakodnevno. Drugim ljudima. Retko ili skoro nikad nama samima. To je način na koji pokazujete neljubav prema sebi. Nekontrolisano jedete ili pijete. Ili ste strastveni pušač. Ili vežbate do iznemoglosti. Ili ste servilni, predusretljivi, a na uštrb lične dobrobiti. Ili planirate da ubrizgate tri kubika hijalurona i nešto malo silikona. Ili da zaradite neke velike pare, kako bi vas drugi više cenili i poštovali. Neljubav prema sebi zato jedino vidimo kroz učešće drugih ljudi u našim životima. Kad nam glasnici donesu (s)vest o našoj intimi (a to nisu samo partneri već i šefovi, poslovni saradnici, prijatelji) naša percepcija je okrenuta spolja. Krivimo druge jer nam se ne sviđa ono što vidimo/osećamo untar sebe. Drugim rečima, krivimo druge jer vidimo svoju intimu.

Jedini način da razlikujemo demone-glasnike od onih pravih je da se bavimo sobom. Bavljenje soptvenim stanjem koje potiskujemo pomoći će nam da se magla podigne. To je mogućnost da druge vidimo u pravom svetlu. Tada ćemo moći iskreno da oprostimo. I da shvatimo, trebamo li da ostanemo ili da odemo.

Seks nije greh. “Greh” je klupko emocija koje prenosimo sa generacije na generaciju. Utiskivanjem. To je skup neprijatnih osećanja koje retko ko želi da prihvati i oseti. Bežanje od njih vodi u neizvoran život. U zavisnosti, izloaciju i otuđivanje. Svejedno da li zbog onog što osećamo i kako se usled toga ponašamo, krivimo sebe ili druge. Zbog tih stanja prolazimo kroz slične, ako ne i iste situacije kao i naši roditelji. Ili kao naši autoriteti. Prizivamo ih nesvesno. Bežanjem dovodimo sebe u situaciju kad se pitamo “Šta mi je ovo trebalo u životu? Zašto se sve ponavlja?”.

Seks ne podrazumeva promiskuitet. Jedno je potreba, drugo je zloupotreba. Zloupotreba, jer kao svaka druga zavisnost predstavlja potiskivanje. Samoprihvatanje (koje u praksi predstavlja odgovornost za unutrašnja stanja i priznavanje da postoje) je jedini način da budete intimni sa okolinom. Tako razlikujete prijatelja od demona. Uz samoprihvatanje shvatate da vam ne trebaju hijaluroni, silikoni, avioni i kamioni da biste bili voljeni. Jer ljubav naprosto jeste. Ne trebate ništa da radite da biste zaslužili ljubav.


Fotografija: preuzeta sa interneta