Prvo supica, pa musakica, tek onda kiflice…

Jeste li studirali van rodnog grada? Ako jeste, onda znate kako izgleda kad stigne torba koju su poslali roditelji studentu. To nije obična torba.

-Stigla mi je torba!- kaže mi Zorana, dok pričamo telefonom.

Jeste li studirali van rodnog grada? Ako jeste, onda znate kako izgleda kad stigne torba koju su poslali roditelji studentu. To nije obična torba. Po sadržaju, razlikovaćete je od ostalih tako što nema garderobe. Unutra su činije, plastične najčešće, sa još uvek toplom hranom, pažljivo zapakovanom. I tu je još jedna razlika jer toplina torbe ne potiče samo od dobro umotanih kiflica u kuhinjske krpe ili supe nalivene u plastičnu flašu koja je obmotana aluminijskom folijom. Potiče od pošiljaoca. Od ruku koje su spremale i onih koje su torbu nosile do stanice. Najčešće ih roditelji šalju po poznaniku, a nekad bi vozači uslišili molbu i prihvatili ovaj važan paket. Ove torbe sadrže ljubav, čežnju i podršku.

-Jel to znači da zoveš na večeru?-

-Znači. Pitaj Nešu jel hoće i on da dođe?-

-I njemu je Negica poslala skoro torbu, taman da ponese eklere. Pitaću ga.-

Zorana je iznajmljivala stan u kući sa cimerkom, Ninom. Obe su iz Zaječara. Stan je na poslednjem, četvrtom spratu kuće. Prostran i sa velikom terasom. U stanu ispod njih živeo je Iranac, Ali. Studirao je medicinu kao i mi. Bio je generacija sa Ninom, dve godine stariji od nas. Polako smo se okupili. Svako je doneo “prilog”. Postavljamo sto i čekamo Zoranu da donese vino iz prodavnice.

-Ali, nemoj da jedeš kiflice! Prvo supica, pa musakica, tek onda kiflice!- viče Nina.

-Kakve veze ima, završiće u mom stomaku pre ili kasnije?!- iznenađen je Ali.

-Moraš da slušaš Ninu, meni je bila pionirka! Radim samo kako ona kaže! Da sam na tvom mestu uzeo bih ipak prvo supu- šali se Nenad.

-Šta je to pionirka?- pita Ali.

-Objasniće ti Nina.-

-Nenade, ubiću te! Gde si se toga setio?!- pita Nina.

Izlazim na terasu.

-Ej, moram nešto da ti kažem!- dolazi Nenad za mnom.

-Kaži Nenade.-

-Ona Marija, zapravo mi se ne sviđa! Ipak ima veliko dupe!-

-Jao, ne mogu da verujem! Praktično si je uhodio! I to par meseci. Da ne pričam što je Zorana tražila zbog tebe njen broj telefona i što si nas sve uključio u to! Kako nisi primetio ranije, nego baš sad kad je ona pristala i počela da se viđa sa tobom?- pitam.

-Pa do sad nisam shvatao da mi je samo bilo simpatično što ima isto ime i prezime kao moja bivša.-

-Suzdržavam se da te ne gurnem preko ograde terase! Ajmo unutra, strah me da ću to i da uradim!-

Stiže Zorana sa buteljkom. Zauzimamo mesta za stolom i u slast krećemo sa degustacijom raznih đakonija.

-Ali, jel možeš da mi nabaviš cd sa iranskom tehno muzikom? Kažu da je najbolja.- pita Nenad.

-Nama je zakonom zabranjeno slušanje bilo koje druge muzike osim izvorne iranske!- odgovara Ali.

-Baš zato i kažu da je jedna od najboljih, jer je prave u tajnosti!-

-Odakle ti samo takve informacije?!- smejemo se svi.

Negde posle kiflica, eklera i ispražnjene flaše vina krećemo kući.

-Jesi li videla molim te kakve on kućne papuče ima?! A ja ga pitam za iranski tehno?!- u neverici je Nenad.

-Ne bih mogla da odlučim ko je više šašav od vas dvojice. Ti što tražiš cd sa muzikom koja je u njegovoj zemlji zabranjena, pitanje je da li uopšte postoji ili on što se ubeđuje sa tobom! Pritom je očigledno da je tradicionalista i da ne bi bio upućen u takve stvari, čak i da cela priča nije samo mit!-

-Ali ja znam da je tako!-

-Hahhaha ….u redu je, nastavi da tražiš, samo ne od Alija!-

_______________________

Nekoliko godina kasnije, u Beogradu...

Taksista otvara gepek i pomaže mi oko torbe. Zveckaju tegle sa ajvarom, iako su umotane u novine.

-Hvala Vam puno, znam da je teška. Moji su je pretovarili kao i obično!-

-Ne znam ko ti je poslao torbu, samo znam da te mnogo voli!-

-hahhaha moji roditelji, hvala još jednom!-

_____________________________

I danas, kad vidim studente u Beogradu kako dočekuju pakete, raznežim se. Stvaram sliku u glavi kako je nečija mama uključila onoliko ringli koliko sme, a da ne pregori osigurač. Samo da spremi što više hrane, naročito onu koja je omiljena studentu. I oca, kako nosi sve te spakovane gurmanluke do stanice.

Fotografija: Ilustracija, preuzeta sa interneta.